BMW ILI MERCEDES BENZ, KOBASICE ILI KOLENICE? JEDNOM REČJU – NEMAČKA

Sa površinom od 891 kvadratnog kilometra, Berlin je devet puta veći od grada svetlosti Pariza. U ovom gradu nalazi se 1.700 mostova, što je za oko četiri puta više nego u Veneciji.

Istočna i Zapadna Nemačka se još uvek razlikuju iz svemira i to zahvaljujući različitom vrstom uličnih svetiljki koje su postavljenje dok je zemlja bila podeljena.

Po podacima iz 2006. godine u Nemačkoj postoji 6.175 muzeja, s tendencijom porasta tog broja, što znači da Nemačka ima više muzeja nego što imaju Italija i Velika Britanija zajedno.

          Disciplina, rad i organizacija- tri osobine koje karakterišu Nemačku

Nemačka ekspanzija u fudbalu  počela je upravo postavljanjem zdravih temelja, u trenutku kada je fudbal bio na jako klimavim nogama. Pola veka ranije fudbal je pomogao da u razrušenoj zemlji nacizmom žigosani narod ponovo nađe nacionalni ponos na zdravoj osnovi. Početkom ovog veka valjalo je fudbal izvući iz teške krize. A uz tri pomenute osobine- disciplinu,rad i organizaciju Nemačka je to i uspela.

Kako je sve počelo? Pad se dogodio devedesetih, kada su i ostali počeli da trče 10km po meču, i kada je u fudbal ušao toliki novac, da su trud i profesionalni pristup postali obaveze širom sveta. Odjednom, nemački fudbaleri izgubili su komparativnu prednost, a napretka na taktičko-tehničkom planu nije bilo.

Devedesete godine prošloga stoleća su  velikim evropskim ligama donele koncept superbogatih vlasnika klubova, dok prvu deceniju XXI veka karakteriše masovna pojava stranih vlasnika, koji u Engleskoj drže više od polovine klubova u Premijer ligi, a dopiru sve do četvrtog ranga.

U Nemačkoj ne postoji mogućnost da se pojavi strani vlasnik i kupi klub. Po statutu Bundeslige decenijama unazad vlasništvo nad klubom bazira se na principu 50+1. U praksi to znači da su navijači većinski vlasnici svakog kluba, da je dokapitalizacija i prodaja akcija dozvoljena, ali samo u meri u kojoj ne bi spustila udeo sopstvenih navijača ispod 50 posto plus jedne akcije.

Čudo zvano – Gerd Miler

Priča o Gerd Mileru je zapravo  priča o Bajernu iz Minhena. Kada je Miler došao u ovaj klub Bajern se takmičio u drugoj ligi, kada je otišao Bajern je već bio trostruki šampion Evrope u fudbalu. Ako ste mislili da  Mesi čini čuda  od Barselone poslednjih godina- grešite! Miler je to napravio od Bajerna pre četiri decenije….

Postigao je mnogo u fudbalu, mnogo je fudbalu dao, ali kada slava donese novac, obično donese i onu tamnu stranu koju mnogi na početku ne vide. Kada je okončao svoju više nego slavnu karijeru tada je tamna strana medalje stupila na scenu. Fudbal mu je bio u krvi i nije mogao kasnije živeti bez njega tako da se po okončanju karijere odao alkoholu. Uz pomoć svojih bivših saigrača iz Bajerna, pre svih Bekenbauera i Rumenigea uspešno se izlečio od alkoholizma. Nakon završene rehabilitacije pomenuti dvojac ga je vratio u svet fudbala tako da je Miler  počeo da radi kao trener rezervnog tima Bajerna. Miler i dan danas zauzima značajnu funkciju u ovom bavarskom klubu a kako i ne bi kada ga je zadužio u narednih 100 godina.

Još jedan Nemac je postigao nešto što do sada niko nije. Franc Bekenbauer je jedini čovek koji je Svetsko prvenstvo osvojio i kao igrač 1974., i kao trener 1990. godine. Oba puta je u tome uspeo sa reprezentacijom Nemačke.

I na kraju- Nemačku čeka dvostruki zadatak u Rusiji. Da odbrani titulu i da podeli prvo mesto sa Brazilom u broju titula.