SEPTEMBAR, RUJAN – ISPITNO BUJAN

Iliti kako me je spasao energetski napitak

Samo kad se setim koliko puta sam ono “Ovo mi je poslednji put, neću nikad više” izgazila u paramparčad. Sve mi nekako, kada se završi junski ispitni rok, gde dobar deo ispita skinem sebi s vrata, a onda na nekima ispadnem junac, mnogo daleko čini septembar. Jer, ko da odoli čarima leta, znaš ono more, muzika, plaža….a ako nema mora, ma biće dobra i reka i dobro društvo, a uz to dobro društvo ide i dobro piće…..puno letnje energije, najbolje energetsko piće…. Još ako se uz sve to i zaljubim, eeee, to je onda prava stvar. Ko će da misli na ispite, kada smo tek jun pregurali preko glave. A i ono- imam još samo jedan ispit za uslov i on baš i nije veliki, još kažu da je profa takav da jedino sa stolice možeš da padneš. Znači- ne moram baš da se pretrgnem oko knjige tako da svu fast energy usmeravam kosmičkom brzinom na uživanje.

Eeeee i tako svakog leta. A onda se Jul sjuri, Avgust krene da mi se grohotom smeje u lice i da mi se podsmeva “Ej vajni studentu, pitao me Septembar za tebe”…

Auh čoveče, pa kad pre! Energija za učenje potrošena odavno tamo na onom moru, a posle i ono malo što je ostalo stuklo se na reci. I šta sad? Odakle da počnem? Gde sad da nađem Fast Energy?

I kreće da me hvata takva panika, da ona knjiga, onaj mali ispit koji je nemoguće pasti, od nekih 150 i kusur stranica više uopšte ne izgleda jednostavna! A i ja brate slušam druge! I opet ono samoprekorevanje- eee, da si samo jedan dan čitala po desetak strana, sada bi već imalo malo materijala u tvojoj glavi, ovako- tabula rasa.

I dalje u panici, počinjem da zovem sve one koji su mi pali na pamet da su taj ispit položili. I tu tek nastaje pravi cirkus! Jedan kaže “Ma daj, opušteno, laganica je ispit, sprema se za pet dana, ne treba ti čak ni puno energije da ga spremiš”, drugi mi kaže “Pa nije baš da je mnogo težak, ali mora da se uči”. I onda me najbolja drugarica “ubije na mestu” sa njenom konstatacijom “Ja sam ga ostavila za oktobar, pa šta mi Bog da, jer ja ono ne mogu da učim! Ne moguuuu! Čak ni uz energetsko piće za bolju koncentraciju! Ne ide mi brate!”

Blago meni! Mozak počinje vrtoglavo da mi radi  kako da tu neman od ispita spremim. Odakle da počnem? Da li da učim preko dana ili da čekam noć? Da pišem neke beleške, ili da se oslanjam samo na svoju ludu glavu? Naravno dok se ja smislim o strategiji zvanoj – septembasko rokni spremanje ispita – ode jedan dan! Pa dobro- jedan k`o nijedan! Al nek se zadrži na tom jednom! Panika je čudo –otrezni te kao energetsko piće.

Tri, dva, jedan i zamisli – ja krenula sa učenjem. A da znate samo što imam dobar sluh kada počnem da učim! Čujem komšijine mrave kako sakupljaju zimnicu. A čujem i onog komšiju u zgradi preko puta kako otvara konzervu velike Fast Energy konzerve. O perifernom vidu neću ni da govorim! Samo onaj glavni vid, koji mi treba da i pročitam nešto nekako kleca, poskakuju slova, ja za njima…ma užas.

Opet panika! Šta ću sad? Em prvi dan učim, em mi ništa ne ide u glavu! Ona energija za letnje žurke koja je prelivala iz mene kao da je skroz nestala! Ne samo sa lica Zemlje, već iz celog Univerzuma! A onda se utešno setim da sam iz fizike davno učila da energija ne može nestati, već samo može da menja oblik. Iju, dobro je – tu je znači samo je treba naći. Dok ja tako zavirujem po ćoškovima tražeći ta zrnca energije, u sobu ulazi moj Best Frend, i nosi neke limenke u ruci. Taman da mu dreknem (jer ja sam jel`te uzorni student) što donosi alkohol u sred mog učenja, ostadoh ipak suzdržana, jer videh da nije alkohol.

“Ej, ovo je meni strava pomoglo kada sam spremao taj ispit i da nije bilo ovoga ko zna kako bih prošao”. Tutnu mi u ruku `ladnu konzervu, ja pogledam – Fast Energy! “Nisam znao koji ukus da odaberem, jer su oba strava, pa sam ti uzeo od oba po par konzervi. Ostatak ti je u frižideru”.

“Kada bih osetio da nemam volje da učim, da me stiže umor, da sam žedan i ko zna šta još, uh znaš li kako dobro dođe hladan Fast Energy! Vrati te na trasu i imaš utisak da možeš još tri ispita da spremiš, a ne samo taj jedan!”

“Posle par gutljaja Fasta imao sam utisak da mi slova postaju bistrija, koncentracija sve bolja, a ukus pravo uživanje za čula. Tako da drži se ti draga moja knjige i Fast Energija, to ti je dobitna kombinacija, slušaj tvog druga šta ti kaže!”

Otvorih konzervu, uuu ,kakav dobar miris. Posle prvog gutljaja – ma meni se ovo mnogo sviđa.Na pola limenke popijene, stvarno slova mi postaše bistrija i počeh da pamtim ono što čitam. Super! Hvala Brate, hvala!

I dođe taj famozni petak, dan za obračun kod OK korala tačno u podne. Nije mi baš bilo svejedno , ali spakovah u ranac dve limenke Fasta da se nađe. Što je sigurno – sigurno!

Hej i zamislite – ja glatko prođoh ispit! Valjda zato što smo profa i ja bili na istim talasima dobre energije. Jer, dok me je čekao da krenem da odgovaram, njega je na stolu čekala hladna limenka Fast Energija! Eeee fiziko, pa zaista energija ne može da nestane- samo da promeni oblik!

Zato ne čekajte druge da vas bodre nego – Be First! Be Fast!