MARAKANA, GLAVA ŠEĆERA, KAFA I FUDBAL

Kao kolevku fudbala prihvatili smo Englesku, ali kao prestonicu ove igre sigurno bi mnogi od vas naveli “ Marakanu “ u Riju. Brazil je zemlja kafe, sambe i fudbala. Možda čak fudbala i najviše.

U Brazilu se lep fudbal  zvao  futebol arte, ali danas ga retko ko spominje jer ga retko ko i viđa. Ono što se danas igra u Brazilu zove se futebol de resultados (ili futebol força). Kreiran da donosi pobedu, ali da izgubi sve ono što je nekada imao. Nekadašnje prepune tribine, gde se svaki pokret pratio sa ogromnom pažnjom počele su da se prazne. Da tragedija bude još veća ,Brazil nije imao igrača među tri u izboru za najboljeg igrača planete još od kada je Kaka osvojio nagradu 2007. godine. Brazil je jednostavno prestao da bude Brazil. Kao da se predao….

Pele i Garinča-legende koje će uvek obeležavati fudbalski Brazil

Svet je oduvek imao prilike da vidi mnoge odlične fudbalere, koji svojim talentom i znanjem mogu uraditi šta god požele, da vidi majstore driblinga, gol-mašine, prave fudbalske grubijane i prznice na terenu, fudbalske animatore i klovnove ali, jedan među njima je ipak najveća ikona ikada – Edson Arantes do Nascimento, u svetu poznatiji kao Pele!

Proslavljeni brazilski fudbaler je zapravo od fudbala napravio igru koja je postala  najvažnija sporedna stvar na svetu. Do sada niti jedan igrač pre i posle njega nije uticao na fudbalsku igru kao što je to učinio Pele. Sa pravom ga mnogi smatraju najboljim fudbalerom u istoriji, ali ima i onih koji taj primat daju Garinči.

Pele je karijeru  započeo u slavnom brazilkom klubu – Santosu, tek sa 15 navršenih godina. Bez obzira na kasni početak, od starta se videlo da je nova zvezda rođena. Reprezentacija Brazila u njegovom periodu je bila neprevaziđeni tim, kojem nisu uspeli da pariraju na međunarodnoj sceni.Pele je, zahvaljujući svojoj igri, zaradio nekoliko popularnih nadimaka, koji će ga pratiti tokom čitave karijere – „Crna perla“, „Kralj fudbala“, „Kralj Pele“, „Kralj“. Ruku na srce – zaslužio je svaki od njih.

Manuel Fransisko dos Santos rođen je sa deformitetom kičme, šest centimetara kraćom i krivom levom nogom. Svi su mislili da će ovaj dečak biti samo jedan od onih koji će gledati fudbal sa tribina, ali da su čuda moguća dokazao je upravo ovaj mali, bolešljivi Manuel – postao je jedan od najvećih driblera u istoriji ove igre.

Nadimak koji mu je dala njegova sestra Rosa, koja ga je najviše volela, Garinča, znači ptica – carić, a opisivao je njegov izgled, ali i njegov temperament. 

Bez obzira što je njegov talenat rano otkriven on je tek u 20. godini počeo da se bavi fudbalom kada je 1953. godine potpisao za Botafago. Iako jako mlad , Garinča je već bio oženjen i imao je dete.

Trener Đentile Kardoza, na prvom treningu odlučio je da “isproba” novog igrača i to tako što ga je bacio u “ring” sa, tada, legendarnim Niltonom Santosom.

          “Kada sam ga video sa tim smešnim nogama, onako hromog, nisam mogao da se ne nasmejem. Verujte, ličio je na sve osim na čoveka koji može da igra fudbal. A onda..Napao sam njegovu desnu nogu, kao što sam uvek radio sa desnim krilom, terao ga ulevo. Lažnjak! Ne znam kako je prošao po desnoj strani, ostao sam van ravnoteže, raskrečen, nisam ni faul stigao da napravim”, prisetio se poznati bek koji je priznao da mu nije bilo svejedno kada ga je Garinča “ponizio” .

Ali, njegova fudbalska bajka potrajala je kratko. Loša strana slave je od Garinče napravila čoveka koji je umro u bedi i potpuno sam.

Koliko je bio  nezaustavljiv na terenu, toliko je bio neuračunljiv van njega. Alkohol mu je bio nerazdvojni drug, završio je sa ukupno petnaestoro dece sa ukupno pet žena. Pored svih velikih i važnih utakmica koje je odigrao, novinske stupce  je više punio praveći afere sa igračicama sambe, pijanstvima ili učestvovanjem u kafanskim tučama. Sa 14 godina je počeo da pije, a sa 49 godina preminuo..

Na njegovom nadgrobnom spomeniku upisan je epitaf:

Ovde počiva onaj koji je donosio radost ljudima – Mane Garinča. 

Puno je polemisanja i dan danas ,a verovatno će biti sve dok svet bude postojao, oko toga da li je Garinča bio bolji fudbaler od Pelea. Ono što je tužna činjenica je to da je današnja generacija fudbalera drugačija. I da nikada više neće biti igrača kao što su bili Garinča i Pele.

Takođe, Brazil nikada nije izgubio meč kada su na terenu bili Pele i Garinča.